Anđele moj, petnaest godina je prošlo od kako si pronašla svoj mir u večnosti. Nedostaješ kao prvog dana, sećanja ne blede. Živiš u uspomenama i pričama i ne mogu te zaboraviti.
Još jedna godina prođe bez tebe, sedma po redu Anđele moj, a kao da si juče otišla i ostavila neizbrisiv trag u mom srcu, gde ćeš ostati ušuškana do poslednjeg daha.
Na današnji dan, na ovaj svet, koji si prerano napustila, došla si, mila moja prijateljice, Anđele moj, da mom životu daš boju i smisao. Proslavile smo tvoj 40 rođendan, a sledeći nisi dočekala. Ovaj dan je tužan bez tebe, a sećanje je živo kao da je juče bilo. Nedostaješ mi.
Danas sam kraj tvoje večne kuće, gde si, verujem, pronašla svoj mir i spokoj, bez bola i straha. Nedostaješ mi, svakog dana više. Jedino me nada teši da ćemo se nekad, tamo iza Duge, među Zvezdama sresti, Anđele moj. Čekaj me, ja ću sigurno doći...
Pet godina bez tebe, mila moja, Anđele moj, živim sa sećanjima i uspomenama na svaki trenutak, zajedno proveden. Tvoj lik, osmeh i glas nikada neće izbledeti. Zahvalna sam Bogu što mi te je podario, a beskrajno tužna što te je prerano od mene uzeo. Čekaj me u večnosti.
