Жељко Вукоман Ковачевић
(1969 - 2020)

Živeo/la u: Београд, Србија

Preminuo/la: 24.8.2020 god.

Datum sahrane:

Mesto sahrane:

Dobri naš Željko,

I dalje si prisutan kroz otkucaje srca nas koji te neizmerno volimo i čija će ljubav živeti onoliko koliko i mi sami. Nije istina da vreme može ublažiti bol.

Moj Željko

I u času bujne sreće i kad tuga uzdah sprema, moja ljubav pesmu kreće: "što te nema, što te nema"...

Dragi Željko,

I nebo ponekad zaplače za onima koji su otišli prerano, kako ne bi čovek. Bez obzira što neka srca ne kucaju više, mi koji smo ostali, večno ćemo ih voleti i čuvati kao najdražu uspomenu života!

Mili Željko

Ne umem ja tebe nikome da ispričam... Ti si nešto samo moje... Delić izgubljene duše... Želja znana samo mome srcu...Nešto što se čuva kao zrno svetlosti u nemirima života... Ne umem ja tebe nikome da ispričam osim sebi...Nosim te kao vrelu krv u venama... Ti moja glasna tišina...Ispisana u mom osmehu...

Мили Жељко,

Августа у свитање зоре,престало је да куца срце твоје.Тад си очи затворио и звездама се упутио да сијаш међу њима,а остави рану најмилијима.Кад бих крила имала,ка небу би полетела,међу звездама најсјајнијим тебе Жељко потражила,да пољубим очи миле,што су вечни сан уснуле.

Драги Жељко,

кажу да никада не знаш,шта си имао док то не изгубиш.Не,истина је да си знао тачно шта си имао,само никад ниси мислио да ћеш ту особу изгубити.

Mili Željko

Prosto sam se skupila kao krušna mrva U zvuk tvoga imena zapelog u grlu I u damar sećanja na dugi obični život I čak i da mogu još jednom o svemu Čemu i kome bih sirotinjski stih Kad velikim rečima ne umem ni tugu Ni da te bolujem ne znam suzno lirski Samo kao led tanak u prsima pucam I cvilim ti ime nečujno u sebi ko severac mraznim poljem kad zavija.

Најбољем тати,

Хвала ти за неизмерну брижности и топлину. Заувек ћемо се сећати са љубављу и поштовањем.

Мили наш Жељко,

Туга и бол се не мере временом већ празнином која је остала у нашим срцима.Не постоји време које носи заборав...Сваког дана си са нама у нашим мислима...Сећањима у нашим срцима...Постојиш у свакој сузи која падне,у сваком трену који боли без тебе.

Драги Жељко,

Знам...да боле и мириси,угао под којим падају зраци сунца,сенке на познатим стазама,звук корака...и смех...који су остали залеђени негде далеко у времену..Боле обојене пећине нашег ума који не зна заборавити..И све боли.

Нашем драгом Жељку

Шестомесечни помен даћемо 20.фебруара у 11 часова на гробљу Орловача. Заувек остајеш у нашим срцима и успоменама вечном љубављу.Волимо те.

Са поносом чувамо сећање на тебе

Поносни на сваку успомену. Изнад свега људској величини! Постоји љубав коју смрт не прекида и туга коју време не лечи.

Хвала ти тата,

за твоје лепе очи које си мени поклонио,има нека скривена тужна дубина у њима.Понекад кад се загледан у огледало видим јасно твој одраз.Волим то тата, заиста. За све си имао времена, снаге и стрпљења. А онда си нас једног августовског дана тихо, онако како одлазе анђели, заувек напустио. Са великим поштовањем и поносом чуваћемо успомену на нашег тату.

Dva meseca nisi sa nama

Šaljemo ti tajne poruke,dahom noćnih vetrova,a ne znamo da li prolaze pored rajskih vrtova...Ljubav ne umire.

Љубав не умире

И памтићу дуго оно време кад још нисмо знали шта нас чека,кад су шуме остајале неме,кад је модра носила нас река.И памтићу дуго оне сате што не могу више да се врате.

Prošlo je četrdeset dana od kada je otišao

divan prijatelj, čiji će dragi lik, izuzetan duh i dobrota ostati zauvek.

Мили наш Жељко,

прође најтужнијих четрдесет дана у нашим животима. Остајемо у дубоком болу, са сећањем на све срећне године које смо провели заједно.

Четрдесетодневни помен нашем драгом Жељку

Даћемо 02.10.2020. у 11 сати на гробљу Орловача. "Можда спава са очима изван сваког зла,изван ствари,илузија,изван живота и с њим спава невиђена његова лепота.Можда живи и доћи ће после овог сна".Нека те у тишини вечног мира прати моја љубав јача од времена и заборава.

Mili Željko,

Postoje oči koje uvek plaču, srca koja stalno jecaju. Ostaje praznina koju niko ne može popuniti sem tebe. Teško je živeti bez tvog osmeha, vedrog duha i toplog zagrljaja. Kako da kažem duši da ne boli, srcu da ne tuguje, očima da te ne traže.

Dobri naš oče

Po buri sećanja znaju da plove samo oni koji su pobedili vetrove koji su pokušali da ih potope. U našim mislima i sećanjima si večno.

Dragi Željko,

I nebo ponekad zaplače za onima koji su otišli prerano kako ne bi čovek.Bez obzira što neka srca ne kucaju više, mi koji smo ostali ,večno ćemo ih voleti i čuvati kao najdražu uspomenu svoga života!

Мој Жељко

Снови су моје омиљено уточиште у њима те пронађем,додирнем и удахнем снагу за даље. Превише је преслаба реч за оволико колико ми недостајеш.

Moj Željko

Potroši se život, potrošiše se bolji dani, a duše još je u meni, tu, u bolima, jer... ne opraštam golubovima na krovu, tu su i guču i kao pre te smrti, ni trešnjama što zriju u dvorištu, ni suncu što mi se rađa kao da mi niko nije umro, ni ljudima koji prolaze mojom ulicom ravnodušni i svagdašnji, a nekoga nema, i nemam koga da čekam, a čekam, sve mi se učine koraci... Smrt je... neverica, tuga, bes, nemoć.... Nikad nisam mislila da ću ovako voleti groblja i odlaske tamo, i mir koji me obuzme i želju da ostanem...

Мили наш Жељко,

18 месеци без тебе.У тишини вечног мира, наше мисли прате те, успомене остају. Разговарамо о теби, па дођу сећања и поново смо заједно бар на тренутак. Жељко, недостајеш нам. Увек у нашим мислима, заувек у нашим срцима. Волимо те!

Драги наш Жељко,

Чувамо сећања.Гледмо фотографије.Обилазимо места која смо заједно посећивали. Неизмерно хвала за све.

Нашем драгом Жељку

Сећања су најлепши тренуци у животу...Долазе да те подсете на нешто,најлепше...Зато не замери што си нам стално у мислима и у нашим сећањима... Нама пуно значи...

Драги Жељко,

Научио си ме многим стварима,научио си ме сузама,смеху,да будем боља и од саме себе, све си ми рекао осим једног,како се живи даље без тебе...

Драги Жељко,

Не питам ништа,јер знам да знаш У овом свету што није наш Немој да бринеш. Кад срце зна и небо зна Ти имаш мене а тебе ја.

Драги брате,

Накупило се туге за три живота,а ја само покушавам да је сместим у један и преживим.

Драги куме недостајеш...

Када нам одлази неко драг одлази и музика коју је слушао,људи које је познавао,снови које је сањао,одлазе његове тајне,његови страхови.И све боли...

Данас ти је рођендан,а ти си горе на небу...

Коме ћу честитати данас,пожелети му срећу и здравље...?Коме??Тешко ми је,нема дана да не мислим на тебе и питам се како ти је...Срећан рођендан ма где год био...једно сигурно...знам...у мом си срцу заувек и моја туга за тобом никад неће престати...

Мили наш Жељко,

"Шаљемо ти тајне поруке,дахом ноћних ветрова,а не знамо да ли пролазе поред рајских вртова...Са друге стране јастука"

Прошло је најтужнијих два месеца драги мој Жељко

Ех,да је туга снег да се до јутра отопи могла бих и ја коначно кад очи затворим да се не умором.Ех да је туга брег па да је ветар оголи ја не бих могла ни тад ко што не могу ни сад да те преболим.

Našem voljenom kumu

Nikad više tvoje plemenitosti i dobrote, nikad više iskrenog i dugogodišnjeg prijateljsta ali zato ćeš živeti kroz nas i nikada te nećemo prežaliti.

Четрдесетодневни помен нашем драгом Жељку

даћемо 02.10.2020.у 11 сати на гробљу Орловача. Био си најбољи син,тата,супруг.Хвала ти за сву љубав,топлину,загрљаје и лепе речи.