Радице моја, нећу да ти кажем да недостајеш, мало ДА, јер ја ЗНАМ да ћемо се ми опет састати и наћи тамо где си ти отишла сада...
Знам да сам те нервирала и да ме ниси волела али ништа не брини. твоје место су заузеле Вики и Јаса. Стално ме критикују... Стално... И нервирам их и не воле ме, али ја ЗНАМ да нас ти само посматраш одозго и баш СВЕ видиш.
Зато ти стално причам, а желим и овим путем да ти кажем НЕ БРИНИ, ЧУВАЋЕМО СЕ ОД СВЕГА И ОД СВИХ.
Даће нама драги Бог снаге, а чуваћете нас ТИ, Бранче и Зоран.
Ви најбоље знате како нам је и колико нам је тешко.
Чувајте нас, а ми вас носимо у срцу док се опет не сретнемо.
