LatinicaЋирилицаEnglish

Јосип Броз Тито


Јосип Броз Тито

Рођен је 1892.године у Кумровцу а умро је у Љубљани 1980.године. Био је вођа партизанског покрета. Његов отац Фрањо је пореклом био Хрват, а мајка Марија је пореклом била из Словеније. По завршетку основне школе у Кумровцу, Јосип Броз је изучио браварски занат у Сиску. Преселио се у Загреб, запослио и учланио у Социјал-демократску странку Хрватске и Словеније. Због учествовања у штрајковима против Угарске, једно време је био без посла, али је током две године радио у Немачкој и Аустроуграској.

1913.године је регрутован у царски пук у Бечу, а затим у одрамбени пук у Загребу. Ову прилику је искористио да би завршио и на крају и добио чин водника. У Првом светском рату ратовао је на страни Аустроугарске. Због својих ставова затворен је био у Петроварадинској тврђави али је касније пребачен на руски фронт где је био рањен, заробљен и одведен у Русију. Читао је бољшевичку литературу, радио као преводилац али због превишег штићења заробљеника доживео је шибање и тамницу. Ослобођен је од стране радника током фебруарске револуције. У Русији остаје и после рата а онда постаје и члан Интернационалне црвене гарде да би се 1920.године вратио у Загреб, запослио у фабрици и учланио у Синдикат и КПЈ. Недуго затим, постаје члан Месног комитета КПЈ за Загреб а у Краљевину СХС долази 1923.године и као комуниста бави се револуционарним радом.

1928.године у немирима после убиства Стјепана Радића, као већ познати комуниста, ухапшен је а у његовом стану су пронађене бомбе, пиштољи и комунистичка литература. На такозваном "бомбашком процесу" осуђен је на 5 година робије које је издржавао у Марибору. Након изласка из затвора, отишао је у Беч ( тада је узео псеудоним Тито) и Совјетски Савез – Москву (под псеудонимом Валтер). 1934.године је кооптиран за члана Политбироа ЦК КПЈ а убрзо је и преузео руковођење КПЈ-а да би 1940.године био поново изабран за генералног секретара партије. Наредне године је дошао у Србију где је радио на подизању устанка и током рата био вођа Народноослободилачког партизанског покрета отпора. Напад Немачке на Југославију је довео да Тито у Загребу оснује Војни комитет који би пружао отпор силама а 23. јуна 1941.године одлучено је у Београду да се дигне устанак против окупатора. Неколико дана касније, Војни комитет је прерастао у Главни штаб НОП Југославије, а за команданта је изабран Тито. 28.јуна је образован у Ваљеву први партизански одред. За почетак ратних операција је изабрана западна Србија због брдовитог терена. У јесен партизански одреди су бројали 25 000 бораца, а под њиховом влашћу нашло се 2/3 територије. На ослобођеној територији основана је Ужичка република у којој је формирана војна и цивилна власт. Али, Немци су се још увек држали у Краљеву, Крагујевцу, Ваљеву... 19.септембра су се у Струганику састали Тито и Дража ( вођа четничког покрета). Тито је инсистирао на активнијој борби против окупатора али су због превеликих разлика у циљевима преговори пропали. Њихов други сусрет се одиграо 26. октобра у Брајићима али ни тада нису ништа постигли.

Партизани су из битке на Неретви и Сутјесци изашли као победници а после Титових састанака са Винстоном Черчилом и Јосифом Стаљином уз помоћ Црвене армије партизани су ослободили Београд. Јосип Броз је одликован Орденом народног хероја.

Информациони биро комунистичких и радничких партија (ИБ) основан је крајем септембра 1947.године у Пољској, уз учешће осам европских комунистичких партија, међу којима и југословенске. Циљ ове организације било је усклађивање идеолошких и политичких потеза. За седиште Бироа одређен је Београд. На свом другом заседању у Букурешту, јуна 1948.године, на иницијативу Стаљина, донесена је Резолуција о стању у КПЈ, у којој је југословенско руководство на челу са Титом оптужено да је одступило од изградње социјализма у земљи и за непријатељство према СССР као и за шпијунажу.

Тито постаје неприкосновени вођа а доказ је победа на изборима 1945.године и укидање монархије када је изабран за председника владе од 1953-1980.године и председника Југославије. После завршетка рата следио је совјетски модел изградње друштва а после сукоба са Стаљином, окренуо се Западу. Уставом из 1974.године Тита је Скупштина СФРЈ прогласила доживотним председником и председником Савеза комуниста Југославије. На иницијативу египатског председника Насера, југословенског председника Тита и индијског премијера Нехруа утврђени су принципи Покрета несврстаних земаља. Септембра 1961.године Југославија је била организатор и домаћин првог великог скупа несврстаних земаља коме су присуствовали председници држава или влада 25 земаља. Покрет је у наредним годинама растао, а улога Југославије и њеног председника Тита била је значајна. После завршетка хладног рата његова улога је смањена. Данас Покрет несврстаних окупља 118 држава.

Јосип Броз је од 1945.године па до своје смрти 1980.године био врховни командант Југословенске народне армије, вођа Комунистичке партије и председник Југославије. Под његовим вођством Југославија је преживела тешке унутрашње и спољне изазове и прошла кроз изузетну трансформацију. Савез комуниста је био једина политичка партија у држави. Јавно политичко непријатељство још увек се оштро кажњавало, али писана дела мање су подлегла цензури. Обични грађани су могли слободно да путују и живе у иностранству.
Јосип Броз Тито је добио многобројна одликовања, што домаћих али и страних. Од домаћих ту су Орден народног хероја, Орден за храброст, Орден ратне заставе… Од страних одликовања добио је Орден победе, Орден Легије части велики крст, Ратни крст 1939-1945…

У пропаганди величана је Титова улога, лик и дело, које је законом било заштићено. Готово у свим градовима главне улице носиле су Титово име, у свим републикама по један град носио је Титово име, многе школе, фабрике и друге институције називане су по Титу. Тако је 25.мај проглашен Титовим рођенданом и слављен масовно као Дан младости. О Титу су певане песме и снимани филмови. Приређивани су му масовни дочеци с путовања. Народ је био организован, почев од пионирске, омладинске, женске и коначно партијске организације.
Његово омиљено место за одмор су били Бриони. Женио се четири пута. Рускињом, Немицом, Словенком и на крају Српкињом – Јованком Будисављевић после Броз.
Смрт великог вође и "најдражег учитеља", како се говорило за Тита, 1980.године означила је велики прелом у развитку југословенске заједнице. Вест о његовој смрти у Љубљани, у земљи је изазвала свеопшту жалост. Река људи одавала је пошту неколико дана, а његова сахрана окупила је готово све значајније политичаре света. Јосип Броз Тито сахрањен је на Дедињу, у " Кући цвећа" 8 маја након што су Плавим возом довежени посмртни остаци. Сахрани је присуствовало 35 шефова држава, 4 суверена, 24 премијера, 11 потпредседника република, и велики број страних министара, чланова краљевских породица и других званичника.